КЊИГЕ СУ У МОДИ, ОПЕТ

И ове школске године смо се дружили зато што смо читали романе намењене деци.

Ученици сад већ знају-кутак у коме се прича о књигама, налази се у учионици број 13.

У тој учионици се и иначе прича о лепој књижевности, а повод да се у њу уђе и после наставе јесте Читалачки клуб који је наставио своје трајање.

Ове године Клубу су се придружили и наши петаци. Стидљиви и помало уплашени, широм отворених очију слушали су своје старије другаре, ученике седмог разреда. Ти старији другари имају сада већ велико искуство у дебатовању на нашим радионицама. Нема табу тема, о свему се отворено прича, а избор тема био је, заиста, разноврстан.

Ове године прочитали смо нових пет романа: „Јаје, млеко, вода“, „Основци“, „Навијам за шаптача“, „Кад дневник проговори“ и „Еx yu пионир“. Романи су покренули лавину питања и прича о другарству, љубави, стидљивости, побуни, одговорности,  грижи савести; животу на селу или у граду, односима у породици, насиљу у школи и у породици, жељама, сновима, животним циљевима... Сви су радознали, пажљиви, уче се да саслушају друге, да изнесу свој јасан став, говоре о емоцијама можда слободније него што би то урадили у присуству родитеља или неког из своје породице.

Ученици су показали и своју креативност - цртали су, правили паное, писали свој читалачки дневник, давали предлоге за активности после радионица.

Као и прошле године и ове су, све наше радионице биле јавни часови. Присуствовали су им и други наставници из наше школе. Ове године смо у вези са темом једног романа који говори о жељама и остваривању снова, изашли из учионице и отишли до најближе воде да бисмо у реку пустили бродиће и тако на симболичан начин започели остваривање наших животних циљева. То је било весело и интересантно дружење.

Можда би било најискреније да о овом нашем читалачком дружењу проговоре деца. Ово су само делови њихових састава на тему „Књиге су у моди“.

„Ове године сам дошла у пети разред и посебно сам заволела књижевност. Наставница је то брзо приметила. Питала је мене и још неку децу да се прикључимо Читалачком маратону. Објаснила је да ћемо током године добити да прочитамо пет романа и да ћемо имати окупљања на којима ћемо причати о тим романима. Сада ми је много драго што учествујем јер су књиге забавне, а на дружењима сазнајем доста о другој деци и поготово сам заволела старију децу која учествују....Причамо о разним темама, о насиљу у породици, о томе шта коме прећутимо, о свађама међу вршњацима, о темама о којима је тешко причати. Пре неколико дана смо ишли са наставницом да пуштамо папирне бродиће на канал. Било ми је много лепо и сви су се забавили.“

Ања Стојковић 5₇

„На Читалачком маратону можемо да чујемо разна занимљива мишљења, али и она са којима се не слажемо. Такође можемо да чујемо и разна животна искуства из којих можемо доста тога да научимо. Зато ми се веома допадају ове радионице.“

Филип Кркљић 7₇

„Наша наставница српског језика направила је Читалачки клуб. Тај клуб се одржава сваког месеца. Ту се окупљају деца која причају о књигама које су прочитали. Међу том децом се налазим и ја.  Због овог Читалачког клуба сам још више заволео читање. На сваком часу се на табли пројектује презентација коју понекад праве и деца. Такође нам је наставница још на почетку рекла да пишемо читалачки дневник у коме ће бити наши утисци и тема романа. Свака књига коју смо до сада прочитали  учи нас нечему новом. Мени омиљена књига је „Јаје, млеко, вода,..“ која говори о једној дивљој девојчици која је учењем постигла невероватно знање...“

Зоран Крстић  5₇

„Они који не воле да читају нису радознали. Ја сам радознала и то ме је терало да завршим књигу некад плачући, а понекад и смејући се. Читалачки маратон ми је помогао да још више читам и још више заволим књиге. Мислим да ме читање опушта. Мислим да свако ко је у Читалачком маратону треба да буде поносан на себе. Ја сам искрено јако поносна и срећна што идем на Читалачки маратон.“

Тијана Радуљица 5₇

„На радионицама се осећам јако лепо и срећно. На првој радионици сам се плашила и била сам несигурна, али када сам видела да смо сви ми слични и да нас све нешто повезује, схватила сам да немам чега да се бојим. Такође сам доста научила, мој речник се обогатио и упознала сам доста пријатеља. Причали смо о многим темама попут одговорности, срећи, усамљености и љутњи.“

Дуња Пекез 5₈

То су само делови неких дечјих записа о Читалачком маратону.  Ја сам задовољна зато што је деци било лепо, што су радо долазили, били весели и расположени за причу и дружење. Драго ми је што још увек има деце која воле да читају, упркос свим утицајима и изазовима савременог друшта. Кад то кажем, мислим на друштвене мреже којима ретко ко може да одоли. Ови ученици су показали да то могу јер су део свог дана  посветили читању књига.

Ментор Читалачког клуба

 Вера Лопушина