Дванаест ученика наше школе и 16 професора је боравило у Москви у периду од 29. марта до 5. априла. Одазвали смо се на позив наших пријатеља из Московске школе No 113 који су нам, поново, приредили срдачан дочек и незабораван боравак. Ученици су били смештени, како они кажу, у «својим» руским породицама, а наставници у породицама својих колега. Програм који су нам приредили био је веома богат. Првог дана су нас упознали са срцем Москве-Кремљом и Црвеним тргом. Задивљено смо разгледали Храм Василија Блаженог, Историјски музеј, највећу робну кућу-ГУМ на Црвеном тргу. У Кремљу смо видели највеће звоно на свету и највећи топ на свету. У Оружаној палати смо «шетали» кроз руску историју. Својом лепотом нас је одушевио Храм Христа Спаситеља.

Другог дана добро јутро нам је пожелео Санкт Петербург, или, како га Руси од милоште још зову, Питер. У њему смо посетили Ермитаж и цркву Спаса на крви. Црква је подигнута на месту где је цар Александар II смртно рањен у терористичком нападу. Већ следећег дана смо шетали по дворцима у Петергофу и Царском Селу, а у Москву смо се вратили брзим возом „Сапсаном“ који растојање од Москве до Санкт Петербурга од 650 км прелази за само 4 сата.

Лавру Сергија Радоњешког смо посетили четвртог дана, у месту Софрино смо видели како се производи опрема за цркву.

Интерактивном радионицом у месту Коломенское су нам приближили живот у доба цара Алексеја Михајловића. Радосна деца из вртића су нестрпљиво чекала да нам прикажу свој програм који су вредно спремали за наш долазак.

Присуствовали смо «Еколошкој конференцији» и Округлом столу на тему “ Образовање XXI века, искуство, перспективе развоја. „

Последњи дан је био породични дан. И овај пут растанак је био емотиван. Растали смо се не рекавши збогом, већ до нових сусрета!

Одлазак у Русију

Моја сестра је два пута ишла у Русију и мени је од тада била жеља да одем и ја.
Ове године сам први пут и ја отишла. Било ми је јако лепо и све ми се свидело, али Санкт Петербруг прича своју причу и тамо ми је било најлепше. Драго ми је што сам стекла нове пријатеље у Русији и вратила сам се са пуно утисака. Желела бих да следеће године опет одем у Русију и обновим сећања.

Сташа Стаменковић VI-3