Водич кроз Петроварадинску тврђаву (Репортажа)- Ива Убипарип

Петроварадинска тврђава је место где се новосађани шетају и туристи често обилазе. Иако је многи виде као дворац из бајки и место за дружење, не знају за многе тајне које она крије испод земље.

 

Непобедива тврђава која је служила за одбрану, данас је туристичка атракција и мето на којем се одржавају разни догађаји, међу којима је и фестивал “Егзит”. Само око 2% Новосађана је било у њеним подѕемним тунелима. Већина улаза је закључано да се радознали не би изгубили у мрачном лавиринту.

 

 

 

Тунели дугачки око 20км хладни су и застрашујуће тихи. Тачан број тунела се не зна, а потоји око 12000 пушкарница. Изградња тврђаве почела је 1692. године и на њој су радили занатлије из Немачке, кметови из околине као и затвореници и ратни заробљеници. Услови за рад су били јако тешки, тако да је дневно умирало око 70 радника. Кад је горњи део тврђаве био готов, кренули у да праве подземље и све то завршили 1780. године.

Систем тунела је јако компликован и они су подељени на 4 нивоа. Тунели су направљени за контраминско ратовање што значи да ако би непријатељ почео да копа, војници би их тада чули из соба за прислушкивање и запалили експлозив испод непријатеља. На сву срећу, ова метода никад није била искоришћена јер кад су тунели били завршени, престалоје да се ратује на овај начин. Петроварадинска тврђава је друга по величини у Европи после Вердена у Француској.

 

 

 

Да би могло да се дише у тунелима изграђен је веома добар вентилациони систем а ту је и бунар. Из тог бунара пио је Јозеф II, син Марије Терезије. О чему сведочи табла која се ту налази.

У тунелима чест призор су слепи мишеви а десило се да људи наиђу и на лисицу или јазавца.
О ходницима испредају се и многобројне легенде. Водич нам показује свежије трагове копања у нади да ће се пронаћи скривено “благо Хабзбурговаца”.
Након вишесатног обиласка, проближавамо се изласку а водич нам скреће пажњу на пукотине на једном зиду које су настале током Егзита. Размишљам како је то печат нашег времена на старим зидинама.
Хоћемо ли успети да их сачувамо за будућност?